Tagovi
Statini i koenzim Q10 – zašto se često pominju zajedno?
Sadržaj
Statini su lekovi koji se koriste za snižavanje LDL holesterola i smanjenje rizika od ateroskleroze, infarkta i moždanog udara. Deluju tako što u jetri blokiraju enzim HMG-CoA reduktazu, čime se smanjuje sinteza holesterola. Koenzim Q10 (CoQ10) je supstanca važna za stvaranje ćelijske energije, posebno u mitohondrijama, a statini se često povezuju sa njim jer deluju na isti širi metabolički put koji učestvuje i u sintezi CoQ10. Kod nekih osoba koje koriste statine razmatra se suplementacija CoQ10, naročito kada postoje bolovi u mišićima ili osećaj umora.
Statini i koenzim Q10 često se pominju zajedno, naročito kada se govori o terapiji povišenog holesterola, bolovima u mišićima i osećaju umora. Razlog nije u tome što koenzim Q10 “zamenjuje” statine – naprotiv, statini imaju jasno mesto u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Veza se krije u tome što statini deluju na metabolički put koji organizam koristi i za sintezu holesterola i za sintezu koenzima Q10.
U praksi je važno napraviti razliku između tri stvari: statini snižavaju LDL holesterol i smanjuju kardiovaskularni rizik; koenzim Q10 ima ulogu u stvaranju ćelijske energije; a suplementacija CoQ10 može biti korisna kod pojedinih osoba, ali nije univerzalna preporuka za svakoga ko koristi statin.
Šta su statini i kako deluju?
Statini su grupa lekova koji se koriste za snižavanje povišenog holesterola, posebno LDL holesterola, koji se često naziva i “lošim” holesterolom. LDL holesterol može učestvovati u stvaranju aterosklerotskih plakova u krvnim sudovima, što vremenom povećava rizik od suženja arterija, infarkta miokarda i moždanog udara.
Najjednostavnije rečeno: statini pomažu da jetra proizvodi manje holesterola i da efikasnije uklanja LDL holesterol iz krvi. Zbog toga se često propisuju osobama kod kojih promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i životnim navikama nisu dovoljne da se postigne željeni nivo LDL holesterola ili smanji ukupan kardiovaskularni rizik.
Zašto se prepisuju statini?
Statini se ne prepisuju samo na osnovu jedne laboratorijske vrednosti, već na osnovu ukupne procene rizika. Lekar uzima u obzir LDL holesterol, starost, krvni pritisak, pušenje, dijabetes, prethodne kardiovaskularne događaje, porodičnu anamnezu i druge faktore.
- Visok LDL holesterol – posebno kada je izraženo povišen ili kada postoji dodatni rizik za srce i krvne sudove.
- Ateroskleroza – proces stvaranja naslaga u arterijama, koji može dovesti do suženja krvnih sudova.
- Povećan kardiovaskularni rizik – na primer kod osoba sa dijabetesom, hipertenzijom, pušenjem ili porodičnom istorijom rane kardiovaskularne bolesti.
- Nakon infarkta ili moždanog udara – kao deo sekundarne prevencije, odnosno smanjenja rizika od ponovnog događaja.
Statini se uvode, menjaju ili ukidaju isključivo u dogovoru sa lekarom. Samostalno prekidanje terapije može povećati kardiovaskularni rizik, naročito kod osoba koje su već imale infarkt, moždani udar ili imaju visok rizik.
Kako statini snižavaju holesterol?
Statini blokiraju enzim koji se zove HMG-CoA reduktaza. Ovaj enzim učestvuje u procesu kojim jetra stvara holesterol. Kada je aktivnost ovog enzima smanjena, jetra proizvodi manje holesterola.
Organizam zatim povećava broj LDL receptora na ćelijama jetre. Ti receptori “hvataju” LDL čestice iz krvi i pomažu da se one uklone iz cirkulacije. Rezultat je smanjenje LDL holesterola u krvi, a kod osoba sa povišenim rizikom i smanjenje verovatnoće za ozbiljne kardiovaskularne događaje.
Bez previše biohemije: statini ne “tope masnoću” iz krvnih sudova preko noći, već dugoročno smanjuju stvaranje holesterola u jetri i pomažu organizmu da efikasnije uklanja LDL holesterol iz krvi.
Najčešće vrste statina
Postoji više statina, a izbor leka i doze zavisi od cilja terapije, nivoa LDL holesterola, rizika pacijenta, mogućih interakcija sa drugim lekovima i podnošljivosti terapije.
- Atorvastatin – često korišćen statin, može se primenjivati u različitim jačinama terapije.
- Rosuvastatin – statin snažnog LDL-snižavajućeg efekta, često se koristi kada je potreban izraženiji pad LDL holesterola.
- Simvastatin – jedan od starijih statina, kod kojeg je posebno važno obratiti pažnju na dozu i potencijalne interakcije.
- Pravastatin – statin koji se u određenim situacijama razmatra kada je važna podnošljivost i profil interakcija.
Ne postoji “najbolji statin” za sve. Kod jedne osobe cilj može biti intenzivno snižavanje LDL holesterola, dok je kod druge najvažnije pronaći terapiju koju dobro podnosi. Zato se statinska terapija uvek prilagođava individualno.
Šta je koenzim Q10?
Koenzim Q10, poznat i kao CoQ10 ili ubihinon, jeste supstanca slična vitaminu koja se prirodno nalazi u organizmu. Rastvorljiv je u mastima i prisutan je u ćelijskim membranama, a posebno je važan u mitohondrijama – delovima ćelije koji učestvuju u stvaranju energije.
CoQ10 nije vitamin u klasičnom smislu, jer ga telo može samo sintetisati. Ipak, njegova uloga je veoma važna: učestvuje u prenosu elektrona u mitohondrijama i stvaranju ATP-a, molekula koji ćelije koriste kao osnovni izvor energije.
Uloga koenzima Q10 u organizmu
- Proizvodnja energije u ćelijama – CoQ10 je deo procesa u kojem mitohondrije stvaraju ATP.
- Mitohondrije i ćelijska energija – mitohondrije su naročito važne u tkivima koja stalno troše mnogo energije.
- Antioksidativna uloga – redukovani oblik CoQ10 učestvuje u zaštiti ćelijskih membrana i lipoproteina od oksidativnog oštećenja.
Organi i tkiva sa velikom potrošnjom energije posebno zavise od efikasne proizvodnje ATP-a. Zbog toga se CoQ10 često povezuje sa funkcijom srca, mišića i mozga.
- Srce – stalno radi i ima veliku potrebu za energijom.
- Mišići – naročito tokom fizičke aktivnosti i oporavka.
- Mozak – energetski zahtevan organ koji zavisi od stabilnog ćelijskog metabolizma.
Da li nivo CoQ10 opada sa godinama?
Nivo koenzima Q10 u tkivima može se smanjivati sa godinama. To ne znači da svaka starija osoba automatski ima klinički značajan nedostatak, ali objašnjava zašto se CoQ10 često pominje u kontekstu starenja, umora, kardiovaskularnog zdravlja i opšte ćelijske energije.
Na nivo CoQ10 mogu uticati različiti faktori, među kojima su:
- Godine i prirodno smanjenje sinteze u organizmu.
- Hronične bolesti i stanja koja utiču na metabolizam i oksidativni stres.
- Određene terapije, uključujući statine, jer deluju na metabolički put koji je uključen i u sintezu CoQ10.
Veza između statina i koenzima Q10
Veza između statina i CoQ10 zasniva se na mevalonatnom putu. To je metabolički put u kojem nastaju jedinjenja potrebna za sintezu holesterola, ali i za sintezu koenzima Q10. Kada statini blokiraju HMG-CoA reduktazu, oni smanjuju stvaranje holesterola, ali mogu uticati i na stvaranje intermedijera koji su povezani sa sintezom CoQ10.
Zato se često kaže da statini mogu smanjiti nivo CoQ10. Preciznije: istraživanja pokazuju da statini mogu sniziti cirkulišući, odnosno plazmatski nivo CoQ10. Međutim, pitanje je da li to kod svake osobe dovodi do manjka u mišićima ili do simptoma. Tu dokazi nisu potpuno jednostavni.
Zašto se statini povezuju sa nižim nivoom CoQ10?
Najjednostavnije objašnjenje je sledeće: statini “koče” put kojim se pravi holesterol, a taj put je povezan i sa sintezom CoQ10. Zato smanjenje sinteze holesterola može biti praćeno smanjenjem nekih molekula koji su važni i za CoQ10.
Ovo ne znači da su statini “loši” za energiju niti da ih treba izbegavati. Kod osoba sa jasnom indikacijom, korist statina za smanjenje kardiovaskularnog rizika može biti veoma značajna. Ali ova biohemijska veza objašnjava zašto se CoQ10 često pominje kod pacijenata na statinskoj terapiji.
Da li svi koji piju statine imaju manjak CoQ10?
Ne. Nije svaka osoba koja koristi statin automatski u manjku CoQ10. Postoje velike individualne razlike. Neki ljudi godinama koriste statin bez ikakvih tegoba, dok drugi prijavljuju bolove u mišićima, slabost ili umor.
Na to mogu uticati:
- Vrsta i doza statina.
- Trajanje terapije.
- Godine i opšte zdravstveno stanje.
- Fizička aktivnost i opterećenje mišića.
- Genetika i sklonost ka mišićnim tegobama.
- Drugi lekovi koji mogu povećati rizik od interakcija.
Šta kažu istraživanja?
Istraživanja generalno podržavaju ideju da statini mogu smanjiti cirkulišući nivo CoQ10.
Neke studije i analize pokazuju moguću korist CoQ10 kod mišićnih tegoba, naročito kod osoba koje već imaju simptome. Druge analize nisu pokazale jasno i statistički značajno poboljšanje u odnosu na placebo. Zbog toga se CoQ10 može razmatrati individualno, ali se ne može predstaviti kao obavezna ili garantovana terapija za sve osobe koje koriste statine.
Statini – nuspojave koje ljudi najčešće prijavljuju
Statini su među najpropisivanijim lekovima za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i većina ljudi ih dobro podnosi. Ipak, kao i svaki lek, mogu imati neželjene efekte. Najčešće se u praksi pominju mišićne tegobe, umor i promene u laboratorijskim analizama.
Bolovi i slabost u mišićima
Bolovi u mišićima su jedna od najpoznatijih tegoba koje pacijenti povezuju sa statinima. Mogu se javiti kao blaga nelagodnost, osećaj zatezanja, slabost ili bol u većim mišićnim grupama. Kod većine osoba, ako se tegobe jave, one nisu opasne, ali ih ne treba ignorisati.
Važno je razlikovati blage bolove od ozbiljnijih simptoma. Blagi bolovi mogu ličiti na upalu mišića posle treninga, dok ozbiljniji simptomi uključuju izraženu slabost, jak bol, tamnu mokraću, povišenu temperaturu ili naglo pogoršanje opšteg stanja.
Kada se obratiti lekaru? Ako se jave jaki bolovi u mišićima, slabost koja ometa svakodnevne aktivnosti, tamna mokraća, bol nakon promene doze, bol nakon uvođenja novog leka ili tegobe koje ne prolaze, potrebno je javiti se lekaru. Lekar može proceniti da li treba proveriti kreatin kinazu (CK), enzime jetre, funkciju bubrega ili prilagoditi terapiju.
Umor i manjak energije
Neki pacijenti koji koriste statine prijavljuju osećaj umora ili slabije energije. Ipak, uzrok umora nije uvek sama terapija. Umor može biti posledica lošeg sna, stresa, anemije, poremećaja štitaste žlezde, nedostatka vitamina D ili B12, nedovoljnog unosa hrane, infekcije, pretreniranosti ili drugih hroničnih stanja.
Zbog toga je pogrešno svaki umor automatski pripisati statinu. Ako se umor pojavio nakon početka terapije ili promene doze, ima smisla razgovarati sa lekarom ili farmaceutom, ali je važno sagledati celu sliku.
Problemi sa jetrom i laboratorijskim analizama
Statini se metabolišu u organizmu, a kod nekih osoba mogu dovesti do promena u laboratorijskim analizama, posebno u vrednostima jetrenih enzima. Ozbiljno oštećenje jetre je retko, ali kontrole su važne jer pomažu lekaru da proceni bezbednost terapije i da na vreme reaguje ako se pojave značajna odstupanja.
Lekar može preporučiti kontrolu ALT, AST i drugih parametara u skladu sa stanjem pacijenta, vrstom terapije i postojećim bolestima. Poseban oprez potreban je kod osoba koje već imaju bolest jetre, koriste više lekova ili imaju druge faktore rizika.
Može li koenzim Q10 pomoći osobama koje koriste statine?
Koenzim Q10 se najčešće istražuje u kontekstu statina zbog tri razloga: bolova u mišićima, osećaja energije i opšteg umora. Teoretski, ako statini kod nekih osoba smanjuju nivo CoQ10, dopuna može delovati logično.
- Bolovi u mišićima – najčešći razlog zbog kojeg se CoQ10 razmatra uz statine.
- Energija – zbog uloge CoQ10 u stvaranju ATP-a, neki ljudi ga povezuju sa boljim osećajem energije.
- Opšti osećaj umora – kod pojedinih osoba može postojati subjektivno poboljšanje, ali umor uvek treba posmatrati šire.
Šta trenutno kažu studije?
Rezultati studija nisu potpuno usaglašeni. Deo istraživanja ukazuje na smanjenje mišićnog bola ili subjektivno poboljšanje kod osoba koje koriste CoQ10. Drugi radovi ne nalaze dovoljno jak efekat u poređenju sa placebom.
CoQ10 može biti razumna opcija za razgovor sa lekarom ili farmaceutom kod osobe koja koristi statin i ima mišićne tegobe ili nizak nivo energije, ali ga ne treba predstavljati kao sigurno rešenje niti kao zamenu za statinsku terapiju.
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.
Ko najčešće razmatra CoQ10 suplementaciju?
- Osobe koje dugo koriste statine.
- Stariji odrasli, kod kojih se nivo CoQ10 prirodno može smanjivati.
- Osobe koje imaju mišićne tegobe tokom terapije statinima.
- Ljudi koji već imaju nizak nivo energije ili izražen umor, uz procenu mogućih drugih uzroka.
- Osobe koje žele dodatnu podršku ćelijskoj energiji, ali uz realna očekivanja.
Kako se koristi koenzim Q10?
Koenzim Q10 je rastvorljiv u mastima, pa se najčešće preporučuje uz obrok koji sadrži masti. To može poboljšati apsorpciju u odnosu na uzimanje na prazan stomak. Kao i kod većine suplemenata, važna je doslednost u uzimanju i realno očekivanje efekata.
Koja je razlika između ubiquinone i ubiquinol oblika?
Koenzim Q10 se u suplementima najčešće nalazi u dva oblika:
- Ubiquinone / ubihinon – oksidovani oblik CoQ10, klasičan i dugo korišćen oblik u suplementima.
- Ubiquinol / ubihinol – redukovani oblik CoQ10, oblik koji se često predstavlja kao bolje iskoristiv.
Jednostavno objašnjenje: organizam može pretvarati jedan oblik u drugi, jer CoQ10 prirodno kruži između oksidovanog i redukovanog oblika.
Kada se CoQ10 najčešće uzima?
- Uz obrok koji sadrži masti, jer je CoQ10 rastvorljiv u mastima.
- U isto vreme dana, radi doslednosti.
- Kod nekih osoba ranije tokom dana, ako primećuju da im večernje uzimanje remeti san.
- Prema preporuci proizvođača, lekara ili farmaceuta, posebno ako osoba koristi terapiju za srce, pritisak, šećer ili zgrušavanje krvi.
Da li treba samostalno uvoditi CoQ10 uz statine?
Najvažnije pravilo: statinsku terapiju ne treba prekidati samostalno. Ako se jave bolovi u mišićima, umor ili sumnja na neželjene efekte, prvi korak je razgovor sa lekarom ili farmaceutom. Nekada je dovoljno promeniti vreme uzimanja, proveriti interakcije, prilagoditi dozu ili razmotriti drugi statin.
CoQ10 se može razmatrati kao dodatak ishrani, ali individualno. Posebno je važno obratiti pažnju na osobe koje koriste varfarin, antikoagulanse, terapiju za dijabetes, više lekova istovremeno ili imaju hronične bolesti. Suplement nije zamena za lek, niti je razlog da se propisana terapija prekine.
Često postavljana pitanja
Da li statini smanjuju nivo koenzima Q10?
Statini mogu smanjiti cirkulišući nivo CoQ10 jer deluju na mevalonatni put, koji je uključen i u sintezu holesterola i u sintezu CoQ10. Međutim, to ne znači da svaka osoba koja koristi statin ima klinički značajan manjak CoQ10 ili da će imati simptome.
Koja je razlika između ubiquinola i ubiquinona?
Ubiquinone, odnosno ubihinon, jeste oksidovani oblik CoQ10, dok je ubiquinol, odnosno ubihinol, redukovani oblik. Оrganizam može pretvarati jedan oblik u drugi, jer CoQ10 prirodno kruži između oksidovanog i redukovanog oblika.
Da li CoQ10 podiže energiju?
CoQ10 učestvuje u stvaranju ATP-a, pa ima jasnu biološku vezu sa ćelijskom energijom. Ipak, osećaj energije kod čoveka zavisi od mnogo faktora: sna, ishrane, stresa, hormona, anemije, fizičke aktivnosti i hroničnih bolesti. Zato CoQ10 može pomoći nekim osobama, ali nije univerzalno rešenje za umor.
Kada je najbolje uzimati koenzim Q10?
Najčešće se uzima uz obrok koji sadrži masti, jer je CoQ10 rastvorljiv u mastima. Doslednost je važnija od “idealnog” sata. Ako neko primećuje da mu večernje uzimanje remeti san, može ga uzimati ranije tokom dana, uz konsultaciju sa stručnjakom.
Ilija Govedarica
Mag. Pharm. University of Vienna
Nakon završenog farmaceutskog fakulteta u Beču
nastavio je svoje usavršavanje o inovativnim dodacima ishrani. Odlikuju ga marljivost, preciznost i želja za učenjem novih stvari.
