Bol u kolenu: uzroci, vrste bola i kako ga mozete ublaziti prirodnim putem
Koleno je složen zglob u kome se susreću butna kost, golenjačna kost, lisna kost, zglobna hrskavica, meniskusi, ligamenti, tetive i okolna meka tkiva. Upravo zato što svakodnevno podnosi veliko opterećenje, koleno je veoma često mesto bola – i kod sportista i kod ljudi koji se ne bave sportom.
Važno je razumeti da bol u kolenu može imati mnogo različitih uzroka. Nekada nastaje naglo, posle uvrtanja, pada ili sportskog pokreta. U drugim slučajevima razvija se postepeno, mesecima ili godinama, kao posledica degenerativnih promena, slabosti mišića, lošeg obrasca kretanja ili ponavljanog preopterećenja. Ponekad problem uopšte nije primarno u kolenu, već bol „stiže“ iz kuka ili lumbalnog dela kičme.
Zbog toga nije dovoljno reći samo „boli me koleno“. Za pravi pristup lečenju važni su i mesto bola, njegov karakter, trajanje, okolnosti u kojima se javlja, prisustvo otoka, ukočenosti, osećaja nestabilnosti, zaključavanja zgloba i pratećih simptoma kao što su temperatura ili crvenilo.
Najčešći uzroci bola u kolenu
Najčešći razlozi za bol u kolenu mogu se grubo podeliti na povrede, degenerativne promene, sindrome preopterećenja i stanja koja iritiraju meka tkiva oko zgloba. U praksi se uzroci često i preklapaju – na primer, osoba sa blagom artrozom može istovremeno imati i iritaciju tetive ili burze.
Među najčešćim uzrocima su osteoartritis kolena, povrede meniskusa, istegnuća ili rupture ligamenata, patelofemoralni bolni sindrom, tendinopatije, prepatelarna ili pes anserinus bursitis, Bakerova cista i sindrom iliotibijalne trake. Dodatni faktori rizika su višak telesne mase, ponavljano klečanje ili čučanje, nagla promena opterećenja, slabost kvadricepsa i glutealne muskulature, kao i ranije povrede kolena.
Kod mlađih osoba češće dominiraju povrede i sindromi preopterećenja, dok kod starijih osoba češće nailazimo na degenerativne promene. Ipak, granice nisu stroge: degenerativna meniskopatija može se javiti i bez jasne traume, a patelofemoralni bol nije rezervisan samo za rekreativce i sportiste.
Vrste i lokalizacije bola u kolenu
Lokacija bola ne postavlja dijagnozu sama po sebi, ali često veoma dobro usmerava pregled. Zato je korisno razmišljati o kolenu po zonama – unutrašnja, spoljašnja, prednja i zadnja strana – kao i o tome da li se bol javlja pri kretanju, u mirovanju ili pri specifičnim aktivnostima.
| Lokacija bola | Šta često može stajati u pozadini | Na šta obratiti pažnju |
|---|---|---|
| Unutrašnja strana | MCL povreda, medijalni meniskus, pes anserinus bursitis, medijalna artroza | Bol posle uvrtanja, osetljivost uz zglob ili malo ispod zgloba |
| Spoljašnja strana | IT band sindrom, LCL povreda, lateralni meniskus ili lateralna artroza | Bol pri trčanju, biciklu ili ponavljanom savijanju i opružanju |
| Prednja strana | Patelofemoralni bol, patelarni tendon, prepatelarna burza, promena iza čašice | Bol pri stepenicama, čučnju, dugom sedenju sa savijenim kolenom |
| Zadnja strana | Bakerova cista, zadnje tetive, iritacija mekih tkiva, nekad i prenesen bol | Osećaj pritiska, zategnutost ili otok iza kolena |
| U mirovanju ili noću | Uznapredovala artroza, jača upala, infekcija, giht, prenesen bol iz kičme ili kuka | Ako se javi crvenilo, toplota, temperatura ili jak otok – pregled bez odlaganja |
Bol u kolenu sa unutrašnje strane
Bol sa unutrašnje strane kolena često upućuje na medijalni deo zgloba. Tu se nalaze medijalni meniskus i medijalni kolateralni ligament, pa se bol u ovoj regiji neretko javlja posle uvrtanja kolena, promena pravca ili direktnog udarca sa spoljašnje strane. Kod nekih osoba bol je više tupa, postepena i povezana sa artrozom medijalnog dela kolena.
Još jedan relativno čest uzrok je pes anserinus bursitis – iritacija burze i tetiva sa unutrašnje strane kolena, najčešće nekoliko centimetara ispod samog zgloba. Taj bol ume da bude osetljiv na dodir i da se pojačava pri hodu uz stepenice ili nakon duže aktivnosti.
Bol u kolenu sa spoljne strane
Spoljašnja strana kolena često boli kod osoba koje trče, voze bicikl ili ponavljaju pokrete savijanja i opružanja. Tada se pomišlja na sindrom iliotibijalne trake, koji se tipično javlja kao bol sa lateralne strane kolena i pogoršava se opterećenjem, a smiruje odmorom. Spoljašnji bol može nastati i zbog povrede lateralnog kolateralnog ligamenta, lateralnog meniskusa ili lateralnog dela zgloba kod artroze.
Kada osoba jasno opisuje da je bol nastao nakon udarca sa unutrašnje strane kolena, posebno ako oseća i nestabilnost, lekar će razmišljati i o povredi spoljašnjih stabilizatora kolena.
Bol u kolenu u mirovanju
Većina mehaničkih tegoba u kolenu pogoršava se pri opterećenju, a smiruje u odmoru. Zato bol koji se javlja i u mirovanju, noću ili budi iz sna zaslužuje dodatnu pažnju. Kod uznapredovalog osteoartritisa to se može javiti kasnije u toku bolesti, ali sličan obrazac mogu dati i jača upala, infekcija, giht, kao i prenesen bol iz kičme.
To ne znači da je svaki noćni bol alarm za paniku, ali znači da ga ne treba olako ignorisati – posebno ako su prisutni otok, toplota, crvenilo, temperatura, nagla nemogućnost oslonca ili izrazito ograničenje pokreta.
Bol u kolenu pri hodanju, savijanju i čučnju
Bol pri hodanju, savijanju ili čučnju najčešće govori u prilog takozvanom mehaničkom problemu. To mogu biti artroza, meniskus, patelofemoralni bol, iritacija tetive ili slabija kontrola pokreta u kuku i trupu. Dubok čučanj i naglo ustajanje dodatno povećavaju opterećenje na koleno, pa ovakvi pokreti često prvi otkriju problem.
Kada se bol javlja pri savijanju zajedno sa „zaključavanjem“, klikom koji boli ili osećajem da nešto „preskače“, lekar će posebno obratiti pažnju na meniskus i unutrašnje strukture zgloba.
Bol u kolenu pri penjanju uz stepenice
Penjanje uz stepenice je vrlo koristan praktičan test u svakodnevici. Ako se bol javlja baš tada, često je uključena prednja strana kolena – posebno patelofemoralni zglob ili mehanika čašice kolena. Sličan obrazac se vidi i kod osoba koje imaju bol pri silasku niz stepenice, pri ustajanju iz niske stolice ili posle dugog sedenja.
Ipak, bol na stepenicama nije uvek samo „problem čašice“. Može se javiti i kod pes anserinus bursitisa, artroze i slabosti mišića koji treba da stabilizuju koleno i karlicu tokom opterećenja.
Pridruženi simptomi i signali za uzbunu
Sam intenzitet bola nije jedina važna informacija. Podjednako je važno kako se bol ponaša i koji simptomi ga prate. Kombinacija bola sa naglim otokom, osećajem nestabilnosti, zaključavanjem zgloba ili nemogućnošću oslonca često govori u prilog ozbiljnijoj povredi ili izraženijoj upali.
Bol i otok nakon uvrtanja, pada ili sportskog pokreta često ukazuju na akutnu povredu. Ukočenost, tup bol i postepeno pogoršanje češće prate degenerativne promene. Oštar bol praćen „pucanjem“, naglim otokom i osećajem da koleno „beži“ može da se vidi kod povreda ligamenata ili meniskusa.
Kada pregled ne treba odlagati
|
Lečenje bola u kolenu
Lečenje bola u kolenu uvek zavisi od uzroka. Najveća greška je primena istog rešenja za svaki tip bola – na primer, potpuno mirovanje sedmicama kod svakog problema ili, sa druge strane, tvrdoglavo vežbanje kroz jak bol. Pravi pristup obično podrazumeva kombinaciju smanjenja preteranog opterećenja, ciljanog kretanja, kontrole bola i, po potrebi, medicinske dijagnostike i terapije.
Klasično lečenje
Kod akutne povrede prvi koraci su takozvano relativno rasterećenje, hladne obloge, kompresija i elevacija noge. To ne znači potpuni prekid svakog pokreta, već smanjenje onih aktivnosti koje pogoršavaju stanje. Ako bol ili otok ne popuštaju, potreban je pregled kako bi se procenilo da li je reč o povredi meniskusa, ligamenata, tetive ili kosti.
Kod degenerativnih tegoba i osteoartritisa terapija je obično multimodalna: edukacija, prilagođavanje opterećenja, vežbe, fizikalna terapija i po potrebi lekovi protiv bolova ili upale. Za simptomatski osteoartritis kolena dokazi najbolje podržavaju vežbu, kontrolu telesne mase, samomenadžment i kod odgovarajućih pacijenata lokalne ili oralne NSAIL, uz procenu gastrointestinalnog, bubrežnog i kardiovaskularnog rizika.
Dijagnostika ne mora uvek da krene magnetnom rezonancom. U mnogim situacijama dobar razgovor i pregled već veoma precizno usmeravaju uzrok, dok se snimanja biraju kada postoji sumnja na povredu mekih tkiva, atipičan tok, sumnja na prelom, infekciju ili kada simptomi ne prolaze uprkos terapiji.
Prirodni lekovi i suplementi
Kada ljudi kažu da žele da bol u kolenu ublaže „prirodnim putem“, to najčešće ne treba svesti samo na kapsule i masti. Najvažniji prirodni pristup zapravo su pravilno dozirano kretanje, regulacija telesne mase, san, oporavak i smanjenje onih navika koje stalno provociraju zglob. Kod velikog broja osoba upravo to daje najveći i najtrajniji efekat.
Od suplemenata, najviše interesovanja kod degenerativnih tegoba izaziva bosvelija (Boswellia serrata, takozvani indijski tamjan). Prema NCCIH-u, više studija ukazuje da oralna primena bosvelije može pomoći u smanjenju bola i upale kod osteoartritisa. Drugim rečima, bosvelija se može posmatrati kao dodatna podrška, a ne kao zamena za vežbe, redukciju opterećenja i medicinski plan lečenja.
Za glukozamin i hondroitin rezultati istraživanja ostaju neujednačeni. Kod nekih osoba mogu biti subjektivno korisni, ali trenutni dokazi nisu dovoljno konzistentni da bi se za sve ljude sa bolom u kolenu davao jednoobrazan savet. Izbor suplementa zato treba posmatrati individualno, uz procenu koristi, trajanja probnog perioda i potencijalnih interakcija sa terapijom.
Ishrana i suplementacija
Ishrana sama po sebi ne može „vratiti“ oštećeni meniskus ili hrskavicu, ali može značajno uticati na simptome – pre svega preko telesne mase, kvaliteta mišićne mase i opšte upalne pozadine organizma. Kod osoba koje imaju višak kilograma i bol u kolenu, čak i relativno mala redukcija telesne mase može doneti merljivo olakšanje.
Najpraktičniji cilj je obrazac ishrane koji je dugoročno održiv: dovoljno proteina za očuvanje mišića, dosta povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica i kvalitetnih izvora masti, uz smanjenje visoko prerađenih namirnica koje lako povećavaju ukupan kalorijski unos.
Kada je reč o suplementaciji, pre svega treba razmišljati racionalno. Vitamin D i kalcijum jesu važni za zdravlje kostiju, ali nisu univerzalan lek za svaki bol u kolenu; najveći smisao imaju kod dokazane deficijencije, povećanog rizika ili kada ih lekar preporuči.
Kada posetiti lekara
Lekarski pregled je potreban kada se bol javio posle povrede, kada ne možete normalno da se oslonite na nogu, kada je koleno naglo oteklo ili kada se osećate nestabilno i kao da koleno popušta. Pregled je potreban i kada tegobe traju nedeljama, vraćaju se ili ometaju rad, san i svakodnevno kretanje.
Posebno je važno ne čekati ako je zglob crven, topao, izrazito bolan i praćen temperaturom ili opštim lošim stanjem, jer to može ukazivati na infekciju. Isto važi i kada imate bol koji deluje „neobično“ za zglob – na primer, bol koji više liči na žarenje, trnjenje ili širenje niz nogu, što može ukazivati na nervnu ili spinalnu komponentu.
Prevencija
Prevencija bola u kolenu nije zasnovana na potpunom pošteđivanju zgloba, već na pametnom opterećenju. Koleno uglavnom voli redovno, dozirano kretanje više nego nagle krajnosti – i više nego dugotrajnu neaktivnost.
Zato su najvažnije navike održavanje zdrave telesne mase, redovna fizička aktivnost, jačanje mišića nogu i kuka, postepeno povećanje opterećenja i korekcija tehnike kod sporta ili ponavljanih radnih pokreta.
Kod osoba koje su već imale povredu, prevencija podrazumeva i ozbiljno shvaćenu rehabilitaciju. Povratak aktivnosti pre nego što se vrate snaga, kontrola pokreta i stabilnost često vodi u novi krug bola. U svakodnevnom životu mnogo znače i male stvari: odgovarajuća obuća, pauze od dugog klečanja ili čučanja, izbegavanje naglih skokova u treningu i reagovanje na prve znake iritacije pre nego što problem postane hroničan.
Ilija Govedarica
Mag. Pharm. University of Vienna
