Osteoartritis: simptomi, uzroci i prirodni načini lečenja
Osteoartritis, često nazivan i artroza, najčešći je oblik artritisa. Reč je o hroničnom oboljenju zgloba kod kojeg se postepeno menjaju zglobna hrskavica, kost ispod hrskavice, zglobna čaura i okolna meka tkiva. Posledica su bol, ukočenost, slabija pokretljivost i smanjenje svakodnevne funkcije.
Važno je odmah naglasiti da osteoartritis nije isto što i reumatoidni artritis. Reumatoidni artritis je autoimuna, sistemska i upalna bolest, dok je osteoartritis pre svega degenerativan proces koji nastaje kroz kombinaciju mehaničkog opterećenja, bioloških promena i starenja zgloba.
Osteoartritis se najčešće javlja u kolenima, kukovima, šakama, vratnom i slabinskom delu kičme, ali može zahvatiti i rame, stopalo i druge zglobove. Iako ne postoji „čarobni lek“ koji vraća zglob u početno stanje, danas postoje brojni načini da se simptomi ublaže, funkcija očuva, a napredovanje tegoba uspori.
Kako nastaje osteoartritis
Ranije se osteoartritis često opisivao samo kao „trošenje hrskavice“, ali je ta slika previše
pojednostavljena. U stvarnosti, u oboljenju učestvuje ceo zglob: hrskavica postaje grublja i tanja,
kost ispod nje reaguje zadebljanjem i stvaranjem koštanih izraštaja, a ponekad se javlja i blaga upala zglobne membrane.
Do razvoja osteoartritisa najčešće vodi kombinacija više faktora. Rizik raste sa godinama, češći je kod žena posle 50. godine, a povećavaju ga i ranije povrede zgloba, dugotrajno preopterećenje, gojaznost ili višak kilograma, porodična sklonost i određene anatomske ili biomehaničke
nepravilnosti.
Posebno je važno razumeti ulogu telesne mase. Višak kilograma ne opterećuje samo zglob
mehanički, naročito kolena i kukove, već je povezan i sa metaboličkim promenama koje mogu doprineti pogoršanju simptoma. Zbog toga je kod osoba sa viškom kilograma kontrola telesne mase
jedan od centralnih delova lečenja.
Simptomi osteoartritisa
Simptomi se razvijaju postepeno i često u početku deluju „bezazleno“: javlja se bol pri kretanju, nelagodnost pri ustajanju iz stolice ili ukočenost nakon dužeg sedenja. Kako bolest napreduje, bol može postati učestaliji, a pokreti ograničeniji.
Najtipičniji simptomi osteoartritisa su bol u zglobu pri opterećenju, kratkotrajna jutarnja ukočenost ili
ukočenost posle mirovanja, osećaj „škripanja“ ili krckanja u zglobu, otok nakon napora i smanjen obim pokreta. Kod nekih osoba javlja se i osećaj nestabilnosti, posebno u kolenu.
Za osteoartritis je karakteristično da jutarnja ukočenost obično traje kraće — često do oko 30
minuta. Ako je ukočenost izrazito duga, zglob crven i topao ili postoje sistemski simptomi poput
temperature, treba misliti i na druge uzroke bolova u zglobovima i javiti se lekaru.
Najčešće regije zahvaćene osteoartritisom
Osteoartritis kolena
Osteoartritis kolena je među najčešćim oblicima artroze. Tipični znaci su bol pri hodu, penjanju ilisilaženju niz stepenice, nelagodnost nakon dužeg stajanja, osećaj zakočenosti pri ustajanju i povremeno oticanje kolena posle većeg opterećenja.
Osoba često primećuje da joj smeta duže hodanje, da koleno „krcka“ ili da izbegava određene pokrete jer provociraju bol. Slabljenje mišića natkolenice dodatno pogoršava funkciju, pa je kod gonartroze ciljano jačanje kvadricepsa jedan od najvažnijih nefarmakoloških pristupa.
Osteoartritis kuka
Kod osteoartritisa kuka bol se često ne oseća samo u samom kuku. Može se javiti u preponi, prednjoj strani butine, glutealnoj regiji ili čak se širiti ka kolenu. Zbog toga pacijenti ponekad dugo misle da problem nije u kuku.
Česte tegobe su otežano obuvanje čarapa, ulazak i izlazak iz auta, ustajanje iz niže stolice i skraćen korak pri hodu. Kako se pokretljivost kuka smanjuje, svakodnevne aktivnosti postaju teže, pa su rana dijagnostika i ciljane vežbe od velike koristi.
Osteoartritis prstiju šake
Osteoartritis šaka najčešće zahvata završne i srednje zglobove prstiju, kao i koren palca. Javljaju se bol, ukočenost, smanjena snaga stiska i otežano otvaranje tegli, okretanje ključa ili držanje sitnih predmeta.
Vremenom se mogu razviti tvrde zadebljale promene na prstima, a šaka može delovati ukočeno i manje spretno. Iako je ovo čest problem, mnogi ga zanemaruju dok ne počne ozbiljno da remeti finu motoriku i svakodnevne navike.
Osteoartritis ramena i kičme
Osteoartritis ramena se obično ispoljava bolom pri podizanju ruke, oblačenju, dohvatanju predmeta iznad glave i spavanju na zahvaćenoj strani. Kod nekih ljudi domet pokreta postaje sve uži, pa rame deluje „zaglavljeno“. Kod kičme osteoartritične promene mogu zahvatiti vratni ili slabinski deo.
Tada se javljaju ukočenost, lokalni bol i manja pokretljivost. Važno je, međutim, znati da bol u vratu i leđima ne znači automatski osteoartritis, jer postoji mnogo mogućih uzroka. Ako se jave trnjenje, slabost, širenje bola niz ruku ili nogu ili problemi sa ravnotežom, potrebna je medicinska procena.
Osteoartritis stopala
Osteoartritis stopala najčešće pogađa bazu palca i srednji deo stopala. Tegobe se javljaju pri hodu, dužem stajanju i nošenju neadekvatne obuće. Pacijent može imati osećaj da je stopalo „ukočeno“, naročito nakon odmora.
Pravilna obuća, kontrola telesne mase i korekcija svakodnevnog opterećenja ovde su posebno važni. Kod izraženijih tegoba nekad je potrebno proceniti i biomehaniku hoda.
Dijagnoza
Dijagnoza osteoartritisa se u velikom broju slučajeva postavlja klinički — na osnovu razgovora sa pacijentom, tipičnih simptoma i pregleda. Savremene smernice naglašavaju da snimanje nije uvek neophodno da bi se potvrdila dijagnoza, naročito kada su simptomi i nalaz tipični.
Rendgen može biti koristan kada postoji sumnja na drugi problem, kada su simptomi atipični, kada je prisutna značajna deformacija, nakon povrede ili kada se razmatra operativno lečenje. Laboratorijske analize uglavnom nisu potrebne kod tipične artroze, ali mogu pomoći ako lekar želi da isključi upalni artritis, giht ili drugo oboljenje.
U praksi je važno razlikovati osteoartritis od stanja koja mogu ličiti na njega. Crven, topao i izrazito otečen zglob, duga jutarnja ukočenost, naglo pogoršanje, temperatura ili jaki noćni bolovi traže dodatnu obradu.
Lečenje osteoartritisa
Lečenje osteoartritisa uvek je kombinovano i prilagođeno osobi, zglobu koji je zahvaćen, stepenu bola i svakodnevnim potrebama. Najbolje rezultate obično ne daje jedna mera, već spoj pravilnog kretanja, kontrole telesne mase, lekova po potrebi i promene životnih navika.
1. Medikamentozno lečenje
Prema savremenim smernicama, lekovi za osteoartritis treba da se koriste zajedno sa
nefarmakološkim merama, u najmanjoj efikasnoj dozi i što kraće kada je to moguće. Kod
osteoartritisa kolena topikalni nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) imaju važno mesto jer mogu ublažiti bol uz manju sistemsku izloženost nego oralni oblici.
Ako lokalni preparati nisu dovoljni ili nisu pogodni, lekar može razmotriti oralni NSAID, ali uz
procenu gastrointestinalnog, bubrežnog, jetrenog i kardiovaskularnog rizika, kao i uz odgovarajuću gastroprotekciju kada je potrebna. Paracetamol i slabi opioidi više se ne smatraju rutinom za osteoartritis, a jake opioide treba izbegavati zbog nepovoljnog odnosa koristi i rizika.
Kod izraženijih tegoba intraartikularne kortikosteroidne injekcije mogu doneti kratkotrajno olakšanje, naročito kada druge mere nisu dovoljne ili kada treba omogućiti sprovođenje terapijske vežbe. Ako su simptomi ozbiljni, kvalitet života značajno narušen, a neoperativne mere više ne pomažu, razmatra se upućivanje na procenu za zamenu zgloba.
2. Prirodni lekovi i suplementi
Pod „prirodnim načinima lečenja“ ne treba podrazumevati obećanja o izlečenju, već razumno
korišćenje nefarmakoloških mera koje mogu smanjiti simptome i pomoći očuvanju funkcije. Tu pre svega spadaju redovno dozirano kretanje, redukcija viška kilograma, pravilna obuća, ortopedska pomagala kada su indicirana, kratkotrajna primena toplote ili hladnoće i edukacija kako da se zglob manje opterećuje u svakodnevnom životu.
Kada je reč o suplementima, važno je zadržati realna očekivanja. Bosvelija (Boswellia serrata) spada među biljne ekstrakte koji se u literaturi češće pominju kod osteoartritisa. Sistematski pregledi i meta-analize ukazuju da standardizovani ekstrakti bosvelije kod nekih pacijenata mogu doprineti smanjenju bola i ukočenosti, kao i poboljšanju funkcije, posebno kod osteoartritisa kolena.
U praktičnom smislu, prednost imaju jasno standardizovani proizvodi sa transparentnom
deklaracijom ekstrakta. U tom kontekstu se može pomenuti i Boswellia Premium kao dodatak ishrani namenjen podršci pokretljivosti i komforu pri kretanju, ali uz jasan naglasak da suplement ne menja terapijsku vežbu, kontrolu telesne mase ni terapiju koju je preporučio lekar.
Ako osoba koristi više lekova, ima hronična oboljenja ili planira dužu upotrebu suplemenata, savet farmaceuta ili lekara je dobar korak. To je naročito važno zato što „prirodno“ ne znači automatski i „bez interakcija“.
3. Vitamini za zdravlje zglobova
Ne postoji vitamin koji može „obnoviti“ istrošenu hrskavicu i izlečiti osteoartritis. Ipak, adekvatan unos određenih mikronutrijenata važan je za opšte zdravlje mišićno-koštanog sistema. Vitamin D i kalcijum su posebno važni za zdravlje kostiju, a njihova procena ima više smisla kod starijih osoba, slabijeg unosa hranom, manjeg izlaganja suncu ili povećanog rizika od osteoporoze.
Vitamin C učestvuje u normalnom stvaranju kolagena, ali to ne znači da će suplementacija sama po sebi rešiti simptome osteoartritisa. Zato je u praksi najrazumnije prvo obezbediti kvalitetnu ishranu, a suplementaciju vitaminima uvoditi ciljano — kada postoji deficit, povećana potreba ili jasan savet zdravstvenog radnika.
Fizička aktivnost i vežbe
Važnost pokreta
Jedna od najvećih grešaka kod osteoartritisa je potpuno izbegavanje kretanja iz straha od bola. Savremene smernice upravo suprotno naglašavaju: terapijska vežba je osnovni deo lečenja za sve osobe sa osteoartritisom. Pravilno dozirano kretanje poboljšava funkciju zgloba, jača muskulaturu, smanjuje bol i doprinosi kvalitetu života.
Važno je objasniti pacijentu da je u početku moguće prolazno pojačanje nelagodnosti kada se uvodi program vežbanja. To ne znači da vežba „troši“ zglob, već da se telo prilagođava. Najveću korist donosi kontinuitet — redovno, prilagođeno i dugoročno kretanje.
Preporučene vežbe
Najčešće se preporučuje kombinacija vežbi za jačanje mišića, vežbi pokretljivosti, ravnoteže i aerobne aktivnosti niskog opterećenja. Za koleno i kuk to mogu biti hod po ravnom, vožnja sobnog bicikla, plivanje, vežbe za kvadriceps i glutealnu muskulaturu, ustajanje sa stolice uz kontrolu i lagane funkcionalne vežbe.
Za šake su korisne blage vežbe mobilnosti prstiju i palca, a za rame i kičmu lagane vežbe obima pokreta i stabilizacije. Program treba prilagoditi uzrastu, kondiciji, pridruženim bolestima i tome koji je zglob zahvaćen. Kada je bol izražen ili postoji strah od pokreta, fizioterapeut može pomoći da se napravi bezbedan plan koji pacijent zaista može da sprovodi.
Ishrana kod osteoartritisa
Ishrana kod osteoartritisa ne treba da bude vođena mitovima, već ciljem da se održi ili postigne zdrava telesna masa, obezbedi dovoljno proteina i mikronutrijenata i smanji unos hrane koja podstiče gojenje i metaboličko opterećenje. Kod osoba sa viškom kilograma i umereno smanjenjetelesne mase može biti od značaja, dok smernice navode da je gubitak telesne mase od oko 10% često korisniji od manjeg gubitka.
U praksi je najodrživiji obrazac ishrane onaj koji je jednostavan i dugoročno izvodljiv: dosta povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica, ribe, maslinovog ulja i orašastih plodova, uz manje ultra- prerađene hrane, zaslađenih napitaka i preteranog unosa energije. Drugim rečima, fokus nije na „čudesnim namirnicama“, već na obrascu ishrane koji podržava telesnu masu, metabolizam i opšte zdravlje.
Osobe koje zbog bola manje hodaju i manje vežbaju često neprimetno ulaze u začarani krug: manje kretanja vodi povećanju kilograma, a više kilograma dodatno opterećuje zglob. Zato ishrana kod osteoartritisa nije sporedna tema, već važan deo svakodnevnog plana.
Prevencija i svakodnevne navike
Iako nije moguće sprečiti svaki slučaj osteoartritisa, mnogo toga može da se uradi kako bi se rizik smanjio ili tegobe odložile. Održavanje primerene telesne mase, redovna fizička aktivnost, jačanje muskulature, blagovremeno lečenje povreda i izbegavanje dugotrajnog ponavljanog opterećenja zgloba imaju veliki značaj.
U svakodnevnom životu pomažu i male navike: udobna obuća, pravljenje kratkih pauza tokom dugog sedenja, pravilna tehnika podizanja tereta, prilagođavanje radnog mesta i izbegavanje dugog zadržavanja u istom položaju. Kod već postojećeg osteoartritisa cilj nije „savršena štednja“ zgloba, već pametno doziranje opterećenja.
Najvažnije je ne čekati da bol postane jak i stalan. Što se ranije uvedu kretanje, korekcija navika i razuman plan samopomoći, to su veće šanse da zglob duže ostane funkcionalan. Osteoartritis jeste hronično stanje, ali uz dobar pristup mnogi ljudi mogu godinama imati stabilne simptome i dobar kvalitet života.
Ilija Govedarica
Mag. Pharm. University of Vienna